Author Topic: TEKSTOVI & ISTORIJA  (Read 550 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Administrator

  • NOVI BEOGRAD
  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1156
  • Country: cs
  • cao - cao
    • View Profile
    • NOVIM BEOGRADOM
TEKSTOVI & ISTORIJA
« on: April 26, 2017, 08:28:40 AM »
Blok nad blokovima

U blokovima ne žive ljudi, u blokovima žive likovi.

Dođe trenutak u životu kada počnete više da gledate za sobom, nego ispred sebe. Trenutak je to kada neopipljiva težina sećanja prevagne nad nadanjima. Nije slučajno da sam odluku da napišem devet priča o jedinstvenosti mesta svog odrastanja, o pejzažu koji je doživotno odredio tonalitet mojih osećanja, o onome što nazivam protohorizont, doneo baš kada sam se približio četrdesetoj, jedne tople februarske večeri, šetajući sam po Bloku 45. Bio je to klasičan primer blejanja sa samim sobom. Pisanje je za mene životna potreba i pišem samo o onome što me pomera iznutra, ili blokovski rečeno, o onome što me kida. Blok je bio i ostao mesto koje istovremeno volim i prezirem, mesto za koje su vezana neka od najlepših, ali i najgorih sećanja iz moje mladosti. Otuda verovatno i potreba da taj ambivalentni odnos raščistim i još jednom, zajedno sa vama, čitaocima ove knjige, prošetam po Naselju Sunca.

Verujem da ste puno puta čuli priče o likovima iz blokova. Ne znam da li ste obratili pažnju na to da se ne kaže «čovek iz bloka», već «lik iz bloka». To ukazuje na uvrnutost stanovnika periferije, na postranjenost njihovog društvenog položaja i pogleda na stvari. Blokovci su osobenjaci. Energija tla nesumnjivo utiče na ćud ljudi koji na njemu obitavaju. Činjenica da je najveći deo Novog Beograda iznikao na močvarnom zemljištu nasutom peskom, na tom nepostojanom temelju, na materijalu koji curi kroz prste i otežava hod, uvek mi se činila presudnom za oblikovanje mentaliteta likova iz blokova. Mi smo jednostavno navikli na to da ništa ne ide glatko, na to da nam tlo pod nogama izmiče, navikli smo na situacije koje nas lišavaju čvrstog oslonca. Jedan od prijatelja lepo je primetio: «Ko preživi blokove i ode preko osuđen je na uspeh, blokovi su surova životna teretana.»

Blok 45 je, kako bi se to marketinškim jezikom reklo, snažan brend. Uz njega se uglavnom vezuju priče o opasnim tipovima iz devedesetih godina, svetski poznatim krimosima, od kojih je većina upravo iz moje generacije, možda par godina starija ili mlađa. Nažalost, ta sasvim utemeljena loša reputacija potpuno je bacila u senku ono zbog čega smo svi mi, odrasli u Bloku, na njega i dan danas vrlo ponosni: na neverovatnu kreativnu energiju koja se uglavnom očituje u muzici (neki od najpoznatijih bendova u Beogradu, ali i bivšoj Jugoslaviji, ponikli su u Bloku), čuvene grafite na garažama, nepresušnu inventivnost u stvaranju slenga (blokovskog jezika), ali i lepotu keja, reke i zelenila u koje je Blok ušuškan. Nema godišnjeg doba u kojem Blok nije čaroban. Zato i ne čudi da blokovci ogroman deo svog vremena provode napolju, u već spominjanoj bleji, ili u bavljenju nekim od sportova na brojnim terenima za basket i mali fudbal, ili na spravama na keju. Ulica je u blokovskom životu važna obrazovna «institucija», i kada se za blokovce kaže da ih je vaspitala ulica, to nema uvek uvreženo negativno značenje. Pravila igre koja od malena naučite «viseći» na terenčetu, u beskompromisnoj fuci na asfaltu, pravila su koja vam se kasnije životu pokažu kao dragocena.

Ako ste odrasli u Bloku 45 razdaljina je za vas relativan pojam, a pešačenje doživotno opredelenje. Svakodnevno odlaženje do početne stanice javnog prevoza, devojke ili momka u susednom bloku meri se u stotinama metara, a ponekad i u kilometrima. U drugim će vam se gradovima čuditi da ste od jednog kvarta do drugog došli peške. U blokovima se to podrazumeva.

Kao i većina likova odraslih u Bloku i ja sam išao u OŠ Branko Radičević. Ubitačno klizava pasarela, spartansko trčanje u šorcu i majici po snegu i neki profesori od kojih su nam se svima želuci vezivali u čvor danas mi izgledaju kao sećanja iz nekog drugog života. U međuvremenu se sve promenilo: država (nekoliko puta), stoleće, milenijum, klima, ponašanje i ophođenje. Od Branka iz mog vremena ostale su samo zgrada i čuveno okupljalište kod česme.
Mnogi će sigurno zameriti što sam propustio neke jednakovažne odlike života u Bloku, ili da pričam o Bloku koji više ne postoji. Neki će s pravom reći da je priča o Bloku 45 dobrim delom primenjiva i na druge blokove. Sve su to više nego prihvatljive primedbe. Namera mi nije bila, niti smatram mogućim, ispričati priču o Bloku kakav je sam po sebi. Ima onoliko Blokova 45 koliko je ljudi koji ga misle i proživljaju. Moj je samo jedan od pogleda u moru pogleda na betonski eden. U Bloku ne živim od avgusta 1999. godine. S vremenom on je za mene postao mentalni prostor kojim i kad se fizički krećem, hodam kroz vlastita sećanja.

tizer iz buduce knjige, autor Ivo KP

http://fortyfivers.blogspot.rs/2016/06/blok-nad-blokovima.html

Administrator

  • NOVI BEOGRAD
  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1156
  • Country: cs
  • cao - cao
    • View Profile
    • NOVIM BEOGRADOM
Re: TEKSTOVI & ISTORIJA
« Reply #1 on: April 26, 2017, 09:01:01 AM »
Dom kulture „Studentski grad“ Saopštenje za javnost
Dom kulture „Studentski grad“
Saopštenje za javnost
27.02.2017.


DOM KULTURE „STUDENTSKI GRAD“ PROTIV GAŠENJA

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je bez prethodne rasprave u javnosti pokrenulo inicijativu za gašenje ustanove Doma kulture „Studentski grad“ na Novom Beogradu (DKSG). U dopisu ministra gospodina Mladena Šarčevića od 22. februara ove godine, koji je upućen Upravnom odboru DKSG, predlaže se da UO usvoji odluku o statusnoj promeni – pripajanju Doma kulture „Studentski grad“ ustanovi Studentski kulturni centar (SKC).

Ovim povodom želimo da vam predočimo činjenice o nastaloj situaciji.
Dom kulture „Studentski grad“ je ustanova kulture koja od 1974. godine ostvaruje prava studenata Univerziteta u Beogradu na kulturu, umetnost i informisanje, koja je budžetski pozicionirana u okviru studentskog standarda Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS.

DKSG se afirmisao kao ugledna institucija studentske i univerzitetske kulture u Beogradu i Srbiji. U saradnji sa studentima „Studenjaka“ i Univerziteta u okviru Doma se preko 40 godina u kontinuitetu odvijaju raznovrsni programi, poput: muzičkog, pozorišnog, likovnog, književnog, filmskog, naučnog, tj. tribinskog, Akademskog filmskog centra i programa biblioteke Doma kulture. U proteklim decenijama održano je više desetina hiljada programa koji su imali nemerljiv učinak na kulturnu svest studenata.

Upravni odbor DKSG, prema važećem zakonu o učeničkom i studentskom standardu i članu 29. na koji se poziva dopis ministra Šarčevića nije nadležan za donošenje odluke o pripajanju-gašenju ustanove, već je to u nadležnosti osnivača DKSG odnosno Vlade RS. Takođe, nije organizovana ni neophodna javna rasprava u studentskoj i široj kulturnoj javnosti, na kojoj bi se na demokratski način raspravljalo o društvenom smislu i ciljevima ove namere.

Zaposleni Doma kulture „Studentski grad“ su protiv odluke o pripajanju-gašenju DKSG sa ustanovom SKC Beograd. Predočen je zajednički stav zaposlenih Doma kulture „Studentski grad “ a ne v.d. direktora Bojane Kataline.

DKSG pokreće inicijativu vraćanja Univerzitetu u Beogradu u čijoj nadležnosti je ova ustanova bila do 1993. godine.

Ne ukidajmo ustanove kulture koje se grade decenijama, a u trenutku ruše i obesmišljavaju!
Zaposleni u Domu kulture „Studentski grad“

Administrator

  • NOVI BEOGRAD
  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1156
  • Country: cs
  • cao - cao
    • View Profile
    • NOVIM BEOGRADOM
Re: TEKSTOVI & ISTORIJA
« Reply #2 on: April 26, 2017, 06:09:01 PM »
Opšti fakti Bloka 45

Osnovna škola „Branko Radičević“ je jedna od najvećih škola u Beogradu, još uvek. Ovo je i dalje, jedna od najuspešnijih škola, koja osvaja nagrade na raznim školskim takmičenjima. Kaže se da ima realtivno dobar kadar u odnosu na druge osnovne škole. Imali su najmoderniju infrastrukturu, u trenutku kada je škola bila napravljena 1975. godine.

Šetalište „Lazaro Kardenasa“, koje ide kroz centar svih blokova i koje odvaja Blokove 70 i 45, odnosno odvaja celokupni središnji deo blokova, u odnosu na deo gde se nalaze dvospratnice i četvorospratnice prema reci Savi. Lazaro Kardenas je bio meksički predsednik koji je bio socijalističkih shvatanja. Borio se za prava radnika u Meksiku. U vreme druga Tita i SFRJ, on je bio figura po kome je šetalište dobilo ime.

U sklopu centralno dela Bloka 45, pored mesne zajednice i mini šoping-centra koji je otvoren 70-tih godina, imamo i jednu umetničku galeriju. Galerija BLOK je otvorena u tržnom centru Bloka 45. Galerija Blok je inicijativa opštine Novi Beograd i umetničkog udruženja ULUS (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Ideja je da se ovde donese jedna vrsta umetničkog života.

Već od samog početka života u Bloku 45, puno umetnika je se nastanilo ovde. ULUS je davao ateljee na poslednjim spratovima sedmospratnih zgrada. U Bloku 45 živi puno beogradskih umetnika, grafičara i skulptora. Ispred nekih zgrada su skulpture koje su ti umetnici radili. Tada je Blok 45 reklamiran kao „Naselje Sunca“. bio je jedno od najmodernijih naselja 1975. godine u Beogradu.

Pristup do reke i realizacija ideje Garden City u Blokovima

Iako je Novi Beograd planiran tako da poseduje veliki broj zelenih površina, one nisu do kraja zaživele na pravi način i nisu možda potpuno realizovane po planu kao što su možda arhitekte to želele. Možda baš blokovi 45 i 70 nose izvornu ideju zelenog grada, pre svega zbog svoje specifične veze sa Savskim kejom, koja je stvarno neverovatna.

Retko gde možete da nađete u velikim gradovima slobodan i direktan pristup do reke. U većini evropskih gradova, gde postoji „pristup reci“,  - on je obično privatizovan, ili su pored reke izgrađeni objekti komercijalne svrhe. I u sovjetskim gradovima, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, većina socijalističkih naselja, taj slobodan prostor koji se nalazi između zgrada, i parkova, su poslednjih nekoliko godina privatizovani. Otvoreni su komercijalni sektori, šoping molovi, ono što praktično blokira put običnih građana do reka.
U donjem delu Bloka 45 i Bloka 70 je zadržana eventualna sloboda, da oko zgrada, koje imaju humanu visinu (četvorospratnice i dvospratnice u prvom redu zgrada pored Savskog keja), imate mogućnost da se slobodno krećete uz puno zelene površine i da slobodno priđete reci Savi. Ideja Garden City-ja, kao izvorna ideja povezivanja modernističkog sa prirodom, zaživela je u Blokovima u pravom smislu te reči.

Dvorišta između dvospratnica i četvorospratnica.

Ako posmatramo unutrašnja dvorišta četvorospratnica i dvospratnica, videćemo da su terase uvučene stepenasto po spratovima, gotovo na isti način kao i celokupni Blok 45 ili 70. Ovde se stepenasta opadajuća struktura prenosi sa „makro“ na „mikro“ nivo. Ova izuzetna, intimna unutrašnja dvorišta su puna zelenila. Od strane stanovnika je razrađen način kojim se povezuju terase sa prirodom, to je autonomni, njihov izbor i ponekad dolaze do vrlo originalnih rešenja.

Stanovnici samoinicijativno preuzimaju prostor i iz prizemlja sastavljaju svoju terasu sa parkom. Izuzetno je teško posedovati jedan od ovih stanova u prizemlju. Postoji informacija da potencijalni kupci veoma žele da dođu do stanova, jer imaju mogućnost ulaska iz dvorišta u svoj stan. Građenje produžene terase u prizemlju je zanimljiva i česta ekspanzija, a ima situacija kada ljudi naprave i neku vrstu zidova i bukvalno počnu da uništavaju zelenilo. Ali ipak, ekspanzija ovog tipa retko kome ozbiljno smeta.

Ulična umetnost (street art) u Blokovima, grafiti, stensili i umetnički objekti

Najpoznatiji novobeogradski grafiti su u Bloku 45.  Postoje inicijative lokalnih umetnika i nekih istoričara umetnosti, da fotografišu i da kroz izložbu ili knjigu sistematizuju blokovske grafiterske i druge umetničke intervencije. Ima impresivnih pomaka u kvalitetu slika u poslednjih desetak godina.









Špic mode crtanja grafita bio negde krajem devedesetih godina. Do 2000. ili 2001. nastajali su najzanimljiviji grafiti.
Stanovnici Blokova pokazuju ljubav i dobru volju prema umetnicima, oni ponekad čak i zahtevaju od grafitera da im naslikaju nešto na garaži, što predstavlja veliku razliku u odnosu na neke druge evropske gradove gde grafiti nisu omiljeni



Isečak teksta o Novom Beogradu, preuzeto sa drugipogled.com
Autor Vladan Jeremic

Administrator

  • NOVI BEOGRAD
  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1156
  • Country: cs
  • cao - cao
    • View Profile
    • NOVIM BEOGRADOM
Re: TEKSTOVI & ISTORIJA
« Reply #3 on: April 26, 2017, 06:11:04 PM »
Blokovski bend Jahtaši

Novi talas , početak osamdesetih godina i blokovski bend Jahtaši.




Bend Jahtaši nastao je 1981. godine u Nehruovoj ulici. Svirali su new wave, samo autorsku muziku i imali negde između 10-15 svojih pesama.
Bend su činili uglavnom momci iz blokova, sa Fontane Ljuba Marić - bubnjevi, Dušan Šupica sa početka Bloka 45 na gitari, Bata Cvjetković - basista sa Banovog Brda i momci iz Nehruove -  Aleksandar Antonović - klavijature, Boško Šaranović - vokal,kao i naš poznati scenograf Aleksandar Ćira Denić - udaraljke i prateći vokal.

Svirali su na gitarijadi u Kuli , Dadovu , Domu omladine i na raznim drugim mestima u Beogradu. Pored toga imali su nastupe i na radiju RTS i radiju 202 , dok su u Studiju 8 snimili dve pesme.
Bend je trebao da svira i na beogradskom hipodromu 6. septembra 1981. godine kada je nastupao Iron Maden i Bijelo dugme kao predgrupa, medjutim zbog greške u rasporedu programa ipak nisu nastupali.

U to vreme u Bloku 45 , pored Jahtaša postojao je i bend Mačori , pa su oni često zajedno vežbali u MZ Sava,a jedan od članova Mačora bio je Žika Milenković,frontmen grupe Babe i Bajagin instruktor.

Jahtaši su poslednji put zajedno svirali u junu 1982. godine u mesnoj zajednici Sava .

http://fortyfivers.blogspot.rs/2017/01/blokovski-bend-jahtasi.html

 

Powered by EzPortal