Author Topic: TEKSTOVI & ISTORIJA  (Read 549 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Administrator

  • NOVI BEOGRAD
  • Administrator
  • Hero Member
  • *****
  • Posts: 1156
  • Country: cs
  • cao - cao
    • View Profile
    • NOVIM BEOGRADOM
Re: TEKSTOVI & ISTORIJA
« Reply #16 on: September 08, 2017, 10:29:36 AM »
U odbranu novobeogradskog modernizma



Blok 33 predstavlja jedan od retkih novobeogradskih blokova koji je sačuvao prvobitnu i izvornu urbanističku i arhitektonsku koncepciju, zasnovanu još na početku šezdesetih godina prošlog veka, tako reći u vremenu moćne posleratne industrijalizovane stambene izgradnje. Međutim, nedavnim potvrđivanjem urbanističkog projekta za dogradnju i nadziđivanje postojećeg objekta – skloništa na kp 6770 KO Novi Beograd od strane Komisije za planove Skupštine grada Beograda (zaključak je donet 11. jula tekuće godine), otvorilo se pitanje sudbine ovog novobeogradskog bloka. Prekratak rok od nepune nedelje (23–29. juna tekuće godine), onemogućio je širu javnu raspravu o ovom veoma važnom pitanju za naš grad. Naročito zbog činjenice što je reč o skloništu, čija se površina krova neposredno nadovezuje na plato Zapadne kapije Beograda, objekta koji uživa status prethodne zaštite, i koji čini kompaktnu celinu i markantnu tačku na rubu ovog novobeogradskog bloka.

Dok pojedine grupacije, poput recimo inicijative „Ne da(vi)mo Beograd”, potpuno opravdano pokreću pitanje čija su naša skloništa, nekako se čini da arhitektonska struka gotovo nemo i nezainteresovano posmatra razvoj ovog događaja. Zato tu nesnosnu tišinu treba prekinuti, te javno progovoriti i stati u odbranu i zaštitu novobeogradskog modernizma. Budući planirani objekat poslovne namene sa krajnje neprimerenom arhitektonskom koncepcijom i neprikladnom blizinom, bitno će narušiti kompozicionu celovitost ovog značajnog dela posleratne beogradske arhitekture, nastalog od 1970. do 1980. godine prema nacrtima arhitekte Mihajla Mitrovića (1922). I to se sve dešava u godini kada su posle dugo vremena poslovna kula i restoran na 35. spratu bili otvoreni za širu javnost, makar na dva sata („Značaj i potencijal beogradskih vidikovaca”, „Politika”, 5. 5. 2017), i kada je posle rušenja picerije „Tavolino” ponovo otvoren pasaž u prizemlju između dva ulaza (41a i 41b) stambene kule.

Široj javnosti je gotovo nepoznato da je iz strateškog razloga ostavljen prazan prostor u susednom Bloku 34 (u pravcu prema Studentskom gradu), kako bi planirana kula na tom uglu (u konkursnom i urbanističkom rešenju bila je predviđena znatno manja visina od realizovane), bila saglediva iz perspektive vozača na auto-putu, dok je iz pravca unutrašnjosti Bloka 33 strateški planirana niža stambena izgradnja (P+4). Slična otvaranja uočavaju se iz oba pravca Ulice narodnih heroja. Takvim projektantskim pristupom postignut je veoma izražen i autonoman vertikalizam ove dvojne kule sa svih strana, koji je prepoznatljiv svim Beograđanima, kao i onima koji u grad ulaze sa zapada ili izlaze sa istoka, a koji će izgradnjom novog objekta neprikladne arhitekture biti bitno ugrožen iz jednog pravca.

Sve ovo je posledica nepostojanja dijaloga između arhitekata različitih generacija, ali i odraz nedovoljnog poznavanja našeg arhitektonskog i urbanističkog prostora, naročito mlađih koleginica i kolega. Dijalog je neophodan i nužan kako bi se sačuvao kontinuiran razvoj arhitekture našeg grada i pokazalo poštovanje prema zatečenom kontekstu, ali takođe i prema autorima starijih generacija. U protivnom, bićemo svedoci uništavanja našeg grada i stvaranja sveopšteg haosa „vrištećih” kuća na svim stranama grada. To ne smemo sebi dozvoliti. Moramo se boriti za arhitekturu i za naš grad!

Mr Goran V. Anđelković
arhitekta

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/387163/Pogledi/U-odbranu-novobeogradskog-modernizma

 

Powered by EzPortal